Responzivni dizajn
  • standard blog post with image

    Responzivni dizajn

    Iako je responzivni web dizajn (eng. responsive web design – RWD) prisutan već nekoliko godina, čini se kao da tek sad počinje da hvata zamah – toliko da klijenti čak traže da im se sajtovi prvo prave za mobilne uređaje. 2015 godina se u tom slučaju smatra prekretnicom, kada su pretraživači za mobilne uredjaje dobili bitku. Prema statističkim podatcima čak 51% korisnika preko mobilnih uređaja pretražuje internet, a čak 70% trogovine na webu obavlja se preko mobilnih uredjaja.

    Ono što je najbolje kod ove vrste web dizajna jeste to što u svakom trenutku dolazi do promena, neprekidno se unapređuje i prilagođava – novim spravama, rezolucijama i komponentama, i što je najvažnije – klijentima. Sa strane dizajnera to je praktična upotreba HTML (Hypertext Markup Language) i CSS (Cascading Style Sheet) da bi napravili sajt sa takvim performansama da moze da se otvara na svim uređajima, počev od telefona, tableta, laptop I desktop računara.

    Međutim, sve dobre strane mogu se vrlo lako pretvoriti i u mane, koje mogu usporiti samo funkcionisanje i umanjiti pozitivno korisničko iskustvo. Kako ne bi došlo do pogoršavanja problema, najbolje bi bilo sprečiti njihov nastanak u startu.

    Ako ste neko ko dolazi iz sveta dizajna vama neće biti problem da shvatite nista od gore navedenog, ali ako ste klijent tu nastaje problem, kako objansiti klijentu sta je to RWD. Pojavom responzivnog dizajna, sam proces se malo zakomplikovao, te se više ne radi korak po korak; tačnije, responzivni dizajn zahteva da se stvari organizuju i proveravaju na malo drugačiji način. Pošto saradnja sa klijentima zahteva posebnu komunikaciju i prilagođavanje njihovim potrebama, tako se i ovaj problem mora prilagoditi u startu. Kako bi rešili ovaj problem zaboravite na stučne izraze nego pokažite klijentu šta zapravi responzivni dizajn podrazumeva, kako on zapravo izgleda na različitim uređajima.

    Pre su sajtovi uglavnom imali horizontalnu navigaciju (na vrhu stranice), a ponekad i sa leve strane. Ono što novi uređaji traže jeste potpuno menjanje navigacije i čitavog koncepta. Odredite šta bi prosečnom posetiocu pomoglo da se lakše snađe na sajtu da bi ovaj problem uspešno rešili.

    Slično kao sa navigacijom, sadržaj slika i tabela na sajtu sa responzivnim dizajnom mora se menjati u odnosu na veličinu uređaja. Ono na šta posebno mora da se obrati pažnja kod slika i grafičkih rešenja jeste to da se zadrže kvalitet i detalji čak i na ekranima najmanjih rezolucija. Rešenje zasad leži u korišćenju tehnika i resursa koji automatski prave takve slike, poput Adaptive-Images, Resolution Independence with SVG, ili Symbolset icon fonts. Što se tiče tabela sa velikim brojem kolona i redova, one su takođe problematične jer se ti podaci nikako ne smeju sakriti ili izbaciti (kao npr. u turističkim aranžmanima ili prikazu analitičkih podataka), tako da bi najbolje rešenje i za ovaj problem moglo biti korišćenje responzivnih tabela, poput Zurb, ili Dbushell.

    A tu je jedan od najvećih problema, projekat koji podrazumeva redizajniranje starog sajta i prilagođavanje starog dizajna na responzivni. Kad dodjete u ovakvu situaciju nekad je najlakse krenuti od nule, jer kada bi probali da redizajnirate stari sajt to bi bilo kao da radite unazad.

    Troškovi testiranja dovode do pitanja kako testirati, na kojim uređajima, i koliko će test koštati. Mnogim dizajnerima najteže je napraviti test za uređaje koje ne poseduju. U takvim situacijama budite domišljati, budite reovni na skupovima gde možete da stupite u kontakt sa kolega, zamolite ih za uslugu, pa čak i ako mogu da vam pozajme uređaj za testirnje i naravno setite se prijatelja, oni su uvek tu da pomognu.